IranBalkan(IRBA) - Danas: Srbija i Evropska unija postigle su dogovor o zajedničkoj rezoluciji o Kosovu, koja će se razmatrati na današnjoj sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Predsednik Boris Tadić saopštio je da je ta rezolucija „proizvod zajedničkog rada i konsenzus različitih stavova zemalja, onih koje su priznale nezavisnost Kosova, onih zemalja koje nezavisnost nisu priznale i Srbije koja na miran i diplomatski način brani svoje legitimne nacionalne interese“.

 Zvaničnu odluku o dogovoru sa EU donela je Vlada Srbije, na telefonskoj sednici održanoj juče po podne. Prema saznanjima našeg lista iz zvaničnih izvora, kompromis Beograda i Brisela u načelu je postignut preksinoć, na sastanku predsednika Tadića i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, a detalji su juče dokraja razrađeni u konsultacijama na liniji Beograd - Brisel.

Međutim, izvori Danasa u diplomatskim krugovima, tvrde da je revidirani tekst srpskog predloga zapravo zajednički stav država članica EU koji je Eštonova u utorak uveče predočila Tadiću, posle čega su juče usledile konsulatcije u vladajućoj koaliciji u Srbiji. Prema saznanjima Danasa iz srpskog državnog vrha, tema usaglašavanja Srbije i EU nije bila samo rezolucija u Generalnoj skupštini UN, već je razmatran ceo „paket“ ozbiljnih pitanja u vezi s Kosovom o kojima će se pregovarati u skoroj budućnosti, odnosno dogovaran je sled događaja posle današnje sednice u Njujorku.

Kako ističu izvori našeg lista bliski kabinetu predsednika Republike, samo zasedanje GS UN i dokument koji će tom prilikom biti usvojen jesu od velikog, ali ne i od suštinskog, značaja za interese Srbije u vezi s Kosovom.

Ključni koraci biće preduzeti nakon današnje sednice u Njujorku. Plan je da se pokrene dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije i podršku SAD, Ruske Federacije i UN. Taj dijalog neće se baviti pitanjem statusa Kosova, s obzirom na to da zainteresovane strane o tome ne mogu da postignu saglasnost i to je problem koji će ostati „zakucan“ u Savetu bezbednosti UN, već će se razgovarati o tri ključna problema o kojima je dogovor moguć - samouprava srpskih opština na severu Kosova, prava Srba južno od Ibra i položaj svetinja Srpske pravoslavne crkve. Predsednik Tadić je u susretima s visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton, ali i nemačkim i britanskim šefovima diplomatija Gidom Vesterveleom i Vilijemom Hejgom, a uz podršku članica Unije koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, nastojao prethodnih dana da se dogovori upravo o organizaciji dijaloga Beograda i Prištine, temama i formi tih razgovora i definisanju uloge EU u tim pregovorima.

Ova saznanja našeg lista juče je indirektno potvrdio Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, rekavši da je „sva energija državnog vrha Srbije“ usmerena na početak razgovora o tehničkim i statusnim pitanjima s Prištinom. „Sve opcije su otvorene i nije isključeno da uskoro počnu ozbiljni razgovori koji bi doveli do konkretnih rešenja za poboljšanje stanja u Pokrajini“, rekao je Ivanović za KiM radio.

Ivanović je ocenio da će najteže biti odrediti političke aktere razgovora, jer Priština i Beograd i tu imaju oprečne stavove. „Zvanična Priština smatra da razgovori moraju da se održe pod pokroviteljstvom EU i SAD, dok Srbija želi da u njih budu uključene i Rusija i UN, i to bi bio format u kojem bi se rešavala sva otvorena pitanja“, rekao je on.

Drugi ključni predmet „paketa“, o kojem su Tadić i Eštonova preksinoć u Briselu postigli dogovor, jeste konkretan napredak Srbije u evropskim integracijama. Kako saznaje Danas, Savet ministara EU neće tek u decembru razmatrati srpsku kandidaturu za članstvo, kako je bilo do sada najavljivano, već znatno ranije, možda već ovog meseca. Takođe, saglasnost Beograda na razgovore s Prištinom biće argument da nastavak procesa integracija ne bude kočen neslaganjem Srbije i 22 članice EU u vezi sa statusom Kosova, već će sve zavisiti od toga u kojoj meri Beograd ispunjava unapred poznate standarde, što važi i za sve ostale zemlje kandidate.

Da će srpska aplikacija za ulazak u EU biti „izvučena iz fioke“ nagovestio je juče predsednik slovenačkog parlamenta Pavel Gantar. On je, posle susreta sa srpskom koleginicom Slavicom Đukić-Dejanović juče u Ljubljani, izjavio da je Slovenija već inicirala da Evropska komisija počne pripremu donošenja mišljenja o spremnosti Srbije za članstvo u EU i da se početak tog procesa u Komisiji može očekivati ove jeseni. Gantar je istakao da Slovenija podržava Srbiju na evropskom putu jer smatra da je „izuzetno važno, i od životnog značaja“, da se prostor Zapadnog Balkana priključi evropskoj porodici naroda.

Takođe, parlament Slovačke ratifikovao je juče Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija. Slovačka je peta članica EU koja je do sada ratifikovala SSP. To su još učinile Španija, Malta, Bugarska i Italija.

Za sve pomenute poteze, predsednik Boris Tadić je u toku jučerašnjeg dana dobio nedvosmislenu podršku koalicionih partnera i Vlade Srbije. Prema saznanjima našeg lista, predsednik je u ranim popodnevnim satima razgovarao s liderima G17 plus i SPS, Mlađanom Dinkićem i Ivicom Dačićem, koje je obavestio o planiranim koracima Srbije na sednici GS UN i pomenutom „paketu“ dogovora sa EU. Nakon što je dobio njihovu saglasnost, premijer Mirko Cvetković je zakazao telefonsku sednicu Vlade, tokom koje je data jednoglasna podrška dogovoru sa Unijom.

Zamenik predsednika G 17 plus Vladimir Ilić kaže za Danas ova stranka u potpunosti stoji uz nastojanja predsednika Tadića da se „izbori i za Kosovo i za evropski put Srbije“.

- Zbog evropske platforme i očuvanja Kosova, G17 plus je i ušao u koaliciju s Demokratskom strankom. Takođe, očuvanje naših nacionalnih interesa na Kosovu, od čega nikako ne treba odustati, ne bi trebalo da ugrozi evropsku perspektivu Srbije - rekao nam je Ilić.

Ketrin Ešton, visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU, pozdravila je odluku Srbije i najavila dijalog Beograda i Prištine. Ona je navela da je EU radila zajedno sa Srbijom i da je usaglašeni tekst rezolucije rezultat „zajedničke predanosti evropskoj perspektivi Srbije“. Prema njenim rečima, iza predloga rezolucije o Kosovu stoji 28 evropskih država - 27 članica EU i Srbija. Eštonova je ocenila da je važno što će posle glasanja u GS 9. septembra moći da počne dijalog Beograda i Prištine, koji će biti „faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu“, smatra Ešton.

Gvido Vestervele, šef nemačke diplomatije, nada se da će zajednička rezolucija danas biti usvojena i u Njujorku. „Činjenica da je ovakvo rešenje sada na dohvat ruke, predstavlja uspeh koncentrisane evropske diplomatije“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Nemačke.